Apoteka "Vrbas"

Svetski dan hrane

Svetski dan hrane obeležava se svake godine 16 oktobra sa ciljem podizanja svesti, širenja informacija i znanja ali i mobilisanja javnog mnjenja u korist globalne borbe protiv gladi u siromašnom delu sveta, sa jedne strane i borbe protiv gojaznosti dece i odraslih u razvijenom delu sveta!

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu (FAO) procenjuje da postoji skoro milijardu pothranjenih osoba širom sveta, što znači da je skoro šestina čovečanstva gladna. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena proizvoda, malih primanja i povećanja nezaposlenosti kao posledica globalne ekonomske krize. Porast broja ljudi na zemlji (oko 80 miliona godišnje) takođe ima značajnu ulogu, kao i česti ekstremni vremenski uslovi koji su posledica globalnog zagrevanja i promena klime.

Kratko razdoblje najranijeg detinstva, tačnije prvih 1.000 dana života, je najkritičnije doba čoveka u kome se treba boriti protiv gladi. Deca koja se bolje hrane u prvih 1.000 dana od rođenja imaju veće šanse da se u kasnijim godinama bolje fizički i mentalno razvijaju, da bolje uče i bolje zarađuju, a neuhranjenost dovodi do toga da mogu imati fizičkih nedostataka, veći rizik oboljevanja i veću smrtnost.

Sa druge strana savremeni način življenja, smanjena fizička aktivnost, način ishrane, kao i genetski faktor, doprinose učestaloj pojavi gojaznosti u svetu. Posebno zabrinjava tendencija porasta gojaznosti u populaciji mlađe životne dobio. Istraživanja rađena 2000. godine pokazuju da najveću zastupljenost gojaznosti u svetu imaju SAD, čak i do 50%, i Australija, a od evropskih zemalja bivša Jugoslavija, između 30 i 40 %. Zvanični podaci pokazuju da u Srbijidanas ima svega 39 odsto normalno uhranjenih, a od gojaznih čak 13 odsto čine dece. Stručnjaci upozoravaju na povezanost gojaznostti sa pojavom mnogih bolesti, kao što su hipertenzija, dijabetes, povišen nivo masnoće u krvi. Takođe, zbog gojaznosti mogu trpeti i žučna kesa,kukovi i ostali zglobovi.

Iz ovog razloga lekari i farmaceuti savetuju redovnu fizičku aktivnost i redovne obroke, obavezan dorucak i rucak sa sto vise svezeg sezonskog voca i povrća, a meso i ribu barem dva puta nedeljno. Treba konzumirati i proizvode od mleka. Upravo ovakve i slicne savete su farmaceuti u apoteci Vrbas davali 1oktobra svojim pacijentima zainteresovanim za ovu temu.