Apoteka "Vrbas"

Svetski dan vida

Svetski dan vida obeležava se svake godine 14. oktobra s namerom da se upozori na probleme slepih i slabovidih osoba i osoba sa oštećenim vidom, te da doprinese rešavanju tog globalnog zdravstvenog problema. Čulo vida je važno za život svakog čoveka i predstavlja izuzetno soficticiran organ koji može da se poredi sa foto aparatom. Čulo vida razvija se do sedme godine života i do tada se pravovremenim dobijanjem naočara deci može obezbediti 100% vid. Svaka životna dob nosi određene rizike i oboljenja, a ključno je na vreme se javiti očnom lekaru. Upravo je važnost očuvanja vida ono na šta Svetska zdravstvena organizacija (SZO) želi da upozori jer se, kako navodi, 80 odsto bolesti oka može sprečiti.

Ukupno četiri odsto svetske populacije je slepo ili slabovido, a jedan od vodećih uzročnika slepila je, po rečima doktora, glaukom - hronična bolest očnog živca koja, ukoliko se ne leči, može dovesti do potpunog gubitka vida.
Prema podacima SZO preko 300 miliona ljudiu svetu pati od slabovidosti ili slepila. Od toga 145 miliona boluje od dalekovidosti, kratkovidosti ili astigmatizma, a u većini tih slučajeva vid se može poboljšati pomoću naočara.
Oštećenja vida podrazumevaju delimično ili potpuno odsustvo prepoznavanja svetlosti, ili značajno oštećenje vida sa oštrinom vida na boljem oku od 0,05 do 0,3 uz korekciju, i čak i iznad 0,3 uz prognoze pogoršanja vida.Oštećenja vida nastaju kao: posledicaočnih bolesti, urođeno stanje, stečeno stanje (nastalo usled fizičkih trauma, padova, povreda mozga, infekcija, toksina itd.). Osobe sa oštećenjem vida su slepe i slabovide osobe (i deca i odrasli).

Oblici oštećenja vida podrazumevaju:
slepoću - oštećenje vida koje varira od potpunog odsustva percepcije svetlosti, pa do određenog stepena vizuelne slabosti; opisi i definicije obuhvataju funkcionalnu slepoću i profesionalnu slepoću;2. slabovidost - značajno oštrećenje vida pri kome je oštrina vida na boljem oku uz korekciju u rasponu od 0, 05 do 0,3 kao i iznad 0,3 uz prognozu pogoršanja vida. U pedagoškom smislu slabovidost je mogućnost korišćenja vizuelnog analizatora kao vodećeg u čitanju, pisanju i drugim nastavnim aktivnostima.

SPOSOBNOSTI - MOGUĆNOSTI osoba sa oštećenjem vida?
Kod osoba oštećenog vida postoji mogućnost povećanja vizuelne efikasnosti upotrebom (ne)optičkih pomagala, vizuelnim treningom, modifikacijama i tehnikama vezanim za sredinu, što ove osobe dovodi u gotovo ravnopravan socijalni nivo funkcionisanja.Osoba sa potpunim oštećenjem vida, uz spremnost, opremljenost šire i uže sredine, takođe može uspješno da se socijalno realizuje, radi, prihoduje i ostalo.primietiti oštećenje vida kod deteta?
Oštećenje vida kod deteta se može naslutiti ako dete: ne reaguje na svetlosne nadražaje, ne poseže za ponuđenim predmetima, ne prati faze redovnog dečijeg razvoja (npr.deca ne puze, slabije se služe šakama, postavljaju ruke uglavnom u visini ramena bez korišćenja prstiju itd).
Šta učiniti po otkrivanju, kome se obratiti se pri sumnji na oštećenje vida kod deteta treba prvo obratiti pedijatru, čiji stručni savet treba uvažiti.Ko se bavi radom sa osobama sa oštećenjem vida? Radom sa osobama sa oštećenjem vida primarno se bave diplomirani defektolozi - tiflolozi koji se obrazuju na Defektološkom fakultetu.pomagala, oprema, podrška?
Optička pomagalasu: naočari sa korektivnim svojstvima, kontaktna sočiva; didaktička sredstva u plitkom reljefu za decu sa oštećenjemvida, upotreba Brajevog pisma. Važna je podrška detetu , jer ranom korekcijom i blagovremenom pomoći ono može dostići visok stepen intelektualnog razvoja i samostalnost u sticanju znanja. U sredini osoba treba da se afirmiše na širokom planu: da se osposobi za život u široj društvenoj zajednici, da je samostalna, da nije upadljiva devijacijama u ponašanju, i da pozitivno djeluje. Sama sredina mora pružiti svoj minimum u prilagodjavanju potrebama svih ljudi sa invaliditetom, pa tako i osoba sa oštećenjima vida.


Osim zanimanja koja isključivo zahtevaju sve vidne funkcije, i pojedinih zanimanja koja zahtevaju izražene delove vidnih funkcija, osobe sa otećenjem vida se mogu baviti svim drugim poslovima.Nažalost, zbog neodgovarajućih okolnosti opremljenisti samih radnih mesta, odnosno tehnika rada, osobe sa oštećenjem vida se usmeravaju na određen uži krug zanimanja, na manje složene poslove kao npr. kućno zanatstvo; telekomunikacioni rad,u zavisnosti od vidne sposobnosti i oštrine vida, usmeravaju se na jednu od dve šire grupe zanimanja; svaka od ove dve grupe ima još tri podgrupe zanimanja (intelektualna i poluintelektualna, kvalifikovana, polukvalifikovana i nekvalifikovana zanimanja).

Veoma je važno da idete na redovne preglede očiju kako biste spriječili oštećenja očiju izazvana nedijagnostikovanim bolestima.
Većina ljudi bi trebalo da idu na pregled očiju najmanje jednom u svake dve godine, ali ako već imate zdravstvenih problema kao što su dijabetis, glaukom ili povišen krvni pritisak (hipertenzija), verovatno ćete morati redovnije ići na pregled očiju. Vaš optometrist vam može reći koliko često je potrebno da vršite pregled očiju.
Veoma je važno da vozači i ljudi čiji vid može biti ugrožen njihovim zanimanjem, npr. ljudi koji koriste monitore, redovno pregledaju oči.
Deca takođe treba redovno da idu na pregled očiju jer je veoma važno rano dijagnostikovati problem s vidom kako bi se mogli sprečiti problemi sa učenjem i drugi razvojni problem.
Druge preporuke
Postoji nekoliko drugih načina da smanjite rizik od oštećenja vida. To su:
zaštita očiju od - ultraljubičastog zračenje (UV) sunca koje može oštetiti vid. Na suncu treba da nosite kvalitetne sunčane naočale koje će zaštiti vaše oči od UVA i UVB zračenja.
Saznajte da li u porodici imate istoriju glaukoma ili drugih očnih bolesti – treba da idete na redovne preglede očiju ako imate bliske srodnike sa dijagnostikovanim glaukomom.
Odmah posetite porodičnog lekara ili oftalmologa ako imate bilo kakve promene u vezi sa vidom ili vas oči bole iznutra ili vas boli područje oko očiju