Apoteka "Vrbas"

Svetski Dan obolelih od autizma

Dan osoba obolelih od autizma, obeležava se svake godine 2. aprila, a ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2007. godine, danas ćebiti obeležen širom sveta, pa i u Apoteci “Vrbas” Vrbas gde će farmaceuti Apoteke “Vrbas” Vrbas nastojati da ukažu na probleme obolelih od autizma, o potrebi obolelih od te bolesti da se integrišu u društvo, o svesti da ova deca moraju da se školuju i zapošljavaju. Cilj zaposlenih u Apoteci “Vrbas” Vrbas je i da edukuju stanovništvo o ovoj ne tako retkoj bolesti, kojase javlja kod dve od 1.000 osoba!

U Srbiji nema preciznih podataka koliko dece boluje od autizma, ali se pretpostavlja da sa tim razvojnim poremećajem u Srbiji živi oko 2.500 osoba, tako da Srbija 2012. godine bez zvaničnih podataka o tome koliko ljudi živi sa autizmom, i sa velikim neznanjem o samoj bolestiipak obeležava ovaj dan!

Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, kao iograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Javlja setokom prve tri godine života, četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica i može da se dogodi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu, etičku pripadnost, socijalni i ekonomski statusU pitanju je nasledna bolest, nastala zbog složenih genetičkih poremećaja koji do danas nisu dovoljno istraženi. Iako je autizam primarno genetički poremećaj, nastanak autizma je povezan s nekoliko prenatalnih i perinatalnih faktora rizika, kao što su poodmakla dob majke i oca, zatim mesto rođenja, i određena stanja kod porođaja koja uključuju malu težinu deteta kod rođenja i trajanje trudnoće te pojavu hipoksije za vreme porođaja,…

Autizam se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija.Mnoge osobe sa autizmom ne govore ili o sebi govore u trećem licu - imenom, umesto u prvom licu 'ja', često se ne odazivaju na svoje ime i izbegavaju pogled prema ljudima. Neke osobe sa autizmom ponekad mogu biti uznemirene i to uglavnom kada su u nepoznatom ili za njih neprijatnom okruženju. Ponašanje autističnih osoba karakterišu i ograničeni i ponavljajući oblici ponašanja koji se manifestuju kroz ponavljanje istih pokreta, radnji, reči, interesovanja, težnji ka istovetnosti i otporu prema promenama

Roditelji su najčešće ti koji uoče prve poremećaje u razvoju deteta i to u prvoj ili drugoj godini života. Rano otkrivanje autizma je veoma bitno za dalji tok života jer detetu daje mogućnost da stekne određene socijalne veštine i samostalnost.

Neki od uobičajenih znakova, koji ako se uoče zahtevaju stručnu pomoć lekara:
Nema "brbljanja" do 12 meseci gestikulacija (upiranje prstom, mahanje rukom pozdravnih poruka i sl.) do 12 meseci
Neprogovara ni jednu reč do 16 meseci
Bez spontanih fraza od dve reči do 24 mesecabilo koje jezičke ili socijalne veštine u bilo kom uzrastu.

Pored navedenog Autizam karakterišu i sledeći oblici ponavljajućeg ponašanja:
Stereotipija - kretanje bez svrhe poput lupkanja rukama, vrtenja glavom, ljuljanje telom ili okretanje tanjira
Kompulzivno ponašanje – odvija senamerno i po pravilima, to je slaganje objekata u određenom redu
Jednoličnost - otpor prema promeni, na primer odbijanje premeštanja nameštaja ili dete odbija da se prekine u određenoj radnji.
Ritualno ponašanje - predstavlja izvođenje dnevnih aktivnosti uvek istim redom, rutina, poput ne menjanja jelovnika ili reda oblačenja.
Ograničeno ponašanje - limitirano fokusom, interesom ili aktivnošću, poput prevelike zaokupljenosti sa jednom igračkom
Autoagresija - uključuje pokrete koji mogu povrediti osobu. Otprilike 30% osoba s Autizmom u nekim trenucima pribegne autoagresiji.


Lečenje
Pored primene čitavog niza terapijskih metoda, zasada nema leka za Autizam. Kod težih oblika autizma, samostalan život takvih osoba je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život moguć, a cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu. Jednostrano lečenje se nije pokazalo dobrim. Terapija se obično prilagođava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, upornim programima edukacije i bihejvioralneterapije, može se pomoći detetu da dostigne određeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih veština.
Svi koji su angažovani oko tretmana moraju pokušati da shvate Autistično dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu je potreban oslonac i nežnost, ali pre svega želja da ga neko razume. Autistična deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba poštovatii uzvraćati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i srećno, u tom svom svetu koje dete nije samo izabralo.
Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih s Autizmom. Propisani lekovi kod ove dece su lekovi protiv grčenja mišića, zajedno sa lekovima iz klase , antipsihotika i stimulanasa. Zasada postoje oskudna istraživanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih s Autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima Autizma, oštećenje socijalne interakcije i komunikacije.