Apoteka "Vrbas"

SVETSKI DAN VIDA
14. OKTOBAR 2013.

Svetski Dan vida se obelezava svakog drugog cetvrtka u oktobru, sa ciljem da se podigne svest gradjana o globalnom problemu slepoce i slabovidosti, kao i rehabilitaciji slepih osoba. Culo vida je vazno za zivot svakog coveka i predstavlja izuzetno sofisticiran organ koji moze da se poredi sa foto aparatom.

Jedan od veoma aktuelnih problema koje dugotrajan rad na racunaru moze da uzrokuje je ostecenje vida takozvani Sindrom kompjuterskog vida.

. Sindrom kompjuterskog vida obuhvata tri grupe simptoma:
• probleme sa vidom (teškoće u fokusiranju, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osecaj treperanja)
• probleme sa očima (suvo oko, crvenilo, svrab, žarenje, povećana suznost, težina kapaka,
nelagodnost pri nošenju sočiva);
• opšte tegobe (glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leńima, zamor, pospanost).

Kako sprečiti pojavu simptoma?
Postoje različite mere koje radnici i poslodavci mogu da preduzmu kako bi se smanjili ili sprečili simptomi.

• Pregled oka
Pregled oka je najvažnija stvar koju treba preduzeti kako bi se umanjili problemi vezani za korišćenje kompjutera. Pregled treba obaviti pre početka rada na kompjuteru, a zatim obavezno jednom godišnje.

• Upotreba odgovarajućeg svetla
• Naprezanje oka često je uzrokovano intenzivnim svetlom kojedolazi spolja ili iznutra. Pri korišćenju kompjutera ambijentalno osvetljenje bi trebalo da bude upola od onog koje se koristi u većini kancelarija. Potrebno je eliminisati spoljašnje svetlo navlačenjem zavesa ili roletni. . Takodje, treba smanjiti i unutrašnje osvetljenje koristeći nekoliko sijalica ili fluorescentnih štapova. Ako je moguće,namestiti monitor tako da prozorsko svetlo dolazi sa strane umesto od napred ili pozadi.
• Smanjiti blještanje
Blještanje zidova, kao i refleksija od samog ekrana kompjutera, takodje izaziva naprezanje očiju. Svetle bele zidove treba krečiti tamnijim bojama sa završnim mat slojem. Zatamniti prozore, a ako se ne može smanjiti spoljašnje osvetljenje staviti zaštitnu mrežu na ekran. Koristiti naočare sa anti refleksivnim slojem.


• Podesiti svetlost ekrana kompjutera
Približno uskladiti osvetljenje u prostoriji sa jačinom svetlosti na ekranu. Takodje treba podesiti monitor tako da kontrast izmedju pozadine i karaktera na ekranu bude veliki. Veličina i boja slova treba optimalno da pruže komfor.


• Češće treptati
Treptanje je veoma važno za rad na kompjuteru, jer sprečava suvoću i iritaciju oka. Poslovne prostorije, zbog klimatizacije, mogu imati manju vlažnost vazduha, što takodje utiče na smanjenu vlažnost oka. Problemi suvog oka mogu se smanjiti upotrebom veštačkih suza tokom rada. Takodje može se izvoditi sledeća vežba: svakih 30 minuta 10 puta veoma lagano zatvarati oči. Ovo će omogućiti obnavljanje suznog filma.

•. Pokretati oči u različitim pravcima
Svakih 30 minuta gledati van ekrana komjutera i fokusirati pogled na udaljene predmete 20 sekundi.
Sledeća vežba je fokusirati po 5-10 sekundi čas bliske čas daleke objekte do 10-ak puta. Obe ove vežbe će sprečiti naprezanje oka pri radu na blizinu.


• Uzimati češće odmore
Operater na kompjuteru, sa punim radnim vremenom, trebalo bi da na svakih sat vremena pravi 10-minutne pauze, kako bi smanjio naprezanje oka.

• Vežbati čak i pri sedenju
Svi koji imaju sedeći posao, naročito operateri na kompjuteru, bi trebalo veoma često da protežu ruke, noge, leńa, vrat i ramena. Ovo smanjuje mišićnu napetost i povećava protok krvi. Voditi računa i o pravilnom položaju tela pri radu.

• Modifikovati radno mesto
Stonu lampu, ako je potrebna, postaviti tako da ne blješti u oči ili ekran komjutera. Podesiti visinu stolice i upotrebom ergonomičnog nameštaja obezbediti optimalni položaj tela. Udaljiti ekran kompjutera nekih 50-70 cm od očiju.

• Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu biti različite zavisno od individualnog stanja vida, kao i vrste posla koji se obavlja i treba da imaju antirefleksivni sloj.