Apoteka "Vrbas"

Svetska nedelja borbe protiv tuberkuloze (TBC)
Prema Nacionalnom i Međunarodnom kalendaru zdravlja
Od 14.09 do 21.09.2011. godine

Nedelja borbe protiv tuberkuloze i plućnih bolesti je treća nedelja septembra prema Nacionalnom i Međunarodnom kalendaru zdravlja prilika je da se ponovo „podsetimo“ tuberkuloze jer ona ne pripada samo prošlosti kako se možda veruje. To je zarazna bolest od koje se nekada masovno oboljevalo i umiralo ali koja ponovo ima globalan trend porasta – u našem vremenu brišući granice između ekonomski ne razvijenih i razvijenih država.

Šta je tuberkuloza?

Tuberkuloza ili skraćeno TBC je zarazna bolest koju izaziva bacil tuberkuloze. Ima je na žalost, u svim delovima sveta, a najčešća je u prenaseljenim krajevima gde ljudi žive u nehigijenskim uslovima i slabo se hrane.
Ona ima obeležje socijalno-medicinske bolesti sa specifičnim tokom u svakoj zemlji. Trećina stanovništva na zemlji je inficirano sa klicom – Mycobacterium Tuberkulosis. Svake godine od aktivne TB oboli oko 8 miliona ljudi a 2 miliona umire. Najveći broj obolelih tj. oko 90 % potiče iz zemalja u razvoju.

Najveći broj obolelih imaju 22 zemlje sveta, od evropskih država to su: Rusija i republike bivšeg Sovjetskog Saveza. Najveći broj obolelih u svetu živi u Subsaharskoj Africi, Jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi gde se stopa incidence kreće do
800/100 000, kao Bocvana, Lesoto, Zimbabve.

Zahvaljujući primeni mera anti tuberkulozne zaštite tokom niza godina je dolazilo do stalnog pada broja obolelih 1990 godine incidenca u našoj zemlji je bila 41/100 000,što je bilo iznad Evrpskog proseka : 27/100 000, a ispod svetskog proseka : 155/100 000.Posle raspada Jugoslavije što su pratile masovne migracije stanovništva uz pad socijalnog standarda i prisustvo kontaminiranog stresa, došlo je do pogoršanja epidemiološke situacije tuberkuloze u Srbiji. Stopa incidence 2002. godine je 37/100 000 što i dalje predstavlja umerenu stopu incidence u Evropi. U centralnoj Srbiji najviša incidenca je u Mačvanskom, Topličkom i Moravičkom okrugu.

Čovek je, srećom vrlo otporan prema ovoj zarazi. Otprilike 90 procenata ljudi koji žive u gradovima dobija, pre ili kasnije, ovu bolest u blagom obliku, ali većina čak to i ne zna. Manje od 10 procenata obolelih od tuberkuloze umire od nje.

Postoje tri vrste bacila tuberkuloze — bacil ljudske tuberkuloze, bacil goveđe i bacil ptičje tuberkuloze. Čovek može da se zarazi bacilom ljudske ili bacilom goveđe tuberkuloze. Ovi bacili najčešće dospevaju u telo vazduhom preko pluća. Promena koju oni najpre izazovu naziva se primarni afekt. To je zapaljenje i propadanje tkiva.

Posle primarne zaraze prouzrokovači se obično prenose u plućne limfne žlezde, gde izazivaju još jače zapaljenje. Organizam je dotle imao vremena da stvori izvesnu otpornost, ili imunitet, prema tuberkulozi. U većini slučajeva oštećena mesta zarastaju čvrstim ožiljnim tkivom. Međutim, izvestan broj prouzrokovača može da ostane u organizmu ali da ne izaziva dalje promene.
Ponekad se tuberkulozno oboljenje javlja ponovo kada čovek zađe u starije životno doba. To može da bude nova infekcija ili stara koja se razbudila.
Prouzrokovači tuberkuloze mogu da dospeju i u krvotok, pa njime u druge organe i na taj način da zaraze bubrege ili zglobove. Kada se tuberkuloza proširi na celo telo, to je iscrpljujuća bolest koja polako uništava organizam. Tuberkulozu su nekada zvali „sušica“ zato što su ljudi oboleli od nje bili vrlo mršavi.

Pošto se ova bolest može javiti i u blagom obliku, tako da se ne primeti, treba ići redovno na kontrolni pregled.
U poslednje vreme organizuju se i fluorografska snimanja pluća kao vrlo efikasan način za otkrivanje obolellih od tuberkuloze, koji se onda upućuju na lečenje.